Rukopis je došao u moje ruke gotovo 'sam od sebe'. Mislila sam da se moram pobrinuti za nj kao za siroče ostavljeno na kućnom pragu, pa sam obećala da ću, kad ga pročitam i možda uspijem nagovoriti njegovog sad već iščezlog autora (izbrisao je sve kontakte, telefonske brojeve i adrese) da ga dovrši, možda i uspjeti pronaći izdavača, iako u takvim stvarima nikad nisam imala uspjeha. Ta zamisao nije bila realna, ali ja sam i inače patila od nerealnih ideja, a u ovom slučaju i od silne želje da pročitam jedino živo i stvarno što je ostalo iza njenog iščezlog supruga. ...