Uvrede se kreću od najstrašnijih prostakluka, kojih se ni jedan Šešelj ne bi postideo, preko doziranih i otrovnih komentara (za zaposlene u „Galimaru“ napisaće da su kamarila pretencioznih džabalebaroša), do urnebesnih formulacija: Gastona Galimara će nazvati pohotnim pečenim oslićem, dok, na drugom mestu, kaže da neće pisati Galimaru dok ovome ne prođe menstruacija. ...

Dnevnik pre svega mora da bude vrhunska jezička majstorija, da bi tek kao takav ponudio sadržinu, poput dnevnika Zdravka Malića, recimo, koji za života teško da je bio slavna ličnost. Uostalom, zar tolike slavne ličnosti nisu vodile upravo nesvarljive dnevnike? ...

Kao pacov. Bila je spremna da progrize put kroz njegov trbuh kao pacov. Ali pesnikinja ne dodaje ono što se nalazi u značenju reči progrize – pacov, kao pacov, pacov progriza – jer pesnikinja zna meru. Ona ne potcenjuje svoje čitaoce, niti se hvata za metafore i poređenja na prvu ruku. Ona ne gomila značenja, nego ih pušta da kod inteligentnog čitaoca ta značenja rade sama. ...

U jednom će zapisu iz knjige Ovo vrijeme sada Mehmedinović, koji je 24 godine proveo u Americi, primetiti da je njegov jezik, odvojen od mesta na kojem se aktivno govori, ostao onaj jezik kojim se pričalo u Sarajevu pre četvrt veka, te da je ostao nedotaknut promenama koje su se, za to vreme, dogodile. Na jednoj ravni to je tačno, naravno. Na drugoj ne sasvim, jer dobar je pisac uvek i čitalac (pisanje je čitanje i obratno), a Mehmedinović nije prestao da čita na svome jeziku. ...

Ono što se u "velikom" romanu čini kao neravnine, u "malom" romanu može da izgleda kao planina koju čitalac neće biti u stanju da pređe.

Retko se, kao u ovim pričama, sreću tako dobro odvagana osetljivost za obično i zastrašujuća učenost, a i jedno i drugo nenametljivo i prirodno, kao da drugačije nije ni moglo biti. ...

Kišov je odgovor toliko kišovski, toliko duhovit, bridak i, u osnovi, lep, da se, ponovićemo, samo zbog ove prepiske isplati imati knjigu.

I drugi Hegelov znameniti haiku ide protiv predstava o razlici između duha i materije: Duh je kost (doslovno: biće duha je kost, das Sein des Geistes ein Knochen ist). ...

„Kao oni povijesni vladari koji ne žele znati za svoje podanike, pa zato padnu, ili kao oni koji zamišljaju da je sve ono što pripada njihovim podanicima ujedno i njihovo, pa opet padnu, svijest koja pretendira biti samo samosviješću snalazi nesreća, dok idealistična svijest, koja vjeruje da sam po sebi svime vlada – nema ništa. Reklo bi se: gotovo je s umom. U stvari, nismo još ni počeli jer um zapravo može biti jedino realističan. Um bez svijeta izvan sebe bio bi nalik vladaru bez podanika; no dok uzvišenje podanika znači definitivan pad vladara, um sad, putem potvrde i autonomije koju dobiva od svijeta, „utiskuje na sve visine i u sve dubine znak svoje suverenosti.“ (FD, str. 157.) ...

Beogradski teoretičar književnosti Novica Milić objavio je tri knjige za godinu dana, što je podvig ne samo za inertnu beogradsku sredinu, već i za kudikamo snažnije teorijske scene. Voluminoznu Političku naratologiju štampala je Akademska knjiga iz Novog Sada, a knjiga je nagrađena kao najbolje delo u oblasti filozofije i teorije književnosti za 2020. godinu. Haosmos Basara i Postestetika objavio je Factum iz Beograda. ...