Književnost se zacijelo ne sastoji u nametanju oblika (izražajnog) nekoj iskušenoj materiji. Književnost pripada više bezobličnom, ili, kao što je kazao i pokazao Gombrowicz, nedovršenosti. Pisanje je stvar postajanja, vazda nedovršeno, vazda nastajuće, i nadilazi svaku iskušenu ili iskusivu materiju. Ono je proces, to jest prolazak Života kroz iskusivo i iskušeno. Pisanje je neodvojivo od postajanja: pišući, dolazi do postajanja-ženom, postajanja-životinjom ili biljkom, postajanja-molekulom, sve do postajanja-neprimjetnim. Ta se postajanja međusobno povezuju slijedeći osobitu nit, kao u jednome Le Cléziovu romanu, ili pak supostoje na svim ......