Otkako sam zbog problema s plućima morao drastično smanjiti pušenje, situacije poput ove na fotki, gdje se skrivam u WC-u vlaka, za mene su davna prošlost, ali zato u snovima pušim kao što nisam ni u najžešćim danima. Ponekad su ti snovi dosta razvedeni, ponekad iznenađujuće maštoviti, ali svi imaju čvrstu strukturu koja proizlazi iz neodoljive pušačke strasti: puši se u svakoj prilici, nema tih uvjeta u kojima se ne bi moglo zapaliti (pa se tako puši i pod vodom) i sve što se događa događa se samo zato da bi se pripremilo teren za minutu-dvije veličanstvene duhanske meditacije.

Od silne muke, u jednom sam snu čak smislio bećarac, tj. smislio ga je taj čajo koji sam donekle bio. On pokušava prestati pušiti pa ne nosi cigarete nego ih stalno žica od svatova, nakon čega, u intervalima od 15 minuta, juri iza šatora da na miru zapali. Dok on puši, svatovi čekaju i znoje se na srpanjskoj žegi, ali još je veći problem što se već ozbiljno kasni. Vrativši se, čajo shvaća da se već svima popeo na kurac pa iz glave zapjeva bećarac u kojem se zajebava na svoj račun, misleći da će ih time smekšati. Bećarac im se, međutim, nimalo nije svidio, mladoženjin ćaća mu istog trena daje otkaz i još ga pokušava prebiti barjakom, ali promašuje i ruši se u prašinu.

Tu se san prekinuo i ne znam što se na kraju dogodilo s čajom. Ali bećarac je ostao:

aj da je meni curavića kike pluće
pa da me cigare više vak ne tuše
jedan dva de mi cigar dva
aj da je meni curavića kike pluće
dimio ja bi ko dimnjak navr kuće
jedan dva palim cigar ja